Градоначелник Требиња Мирко Ћурић и предсједник општине Никшић Марко Ковачевић потписали су Повељу о братимљењу у Вучјем Долу – мјесту од историјског значаја за српски народ, пoсебно за Херцеговце и Црногорце.
Ћурић је да Требиње и Никшић имају добру сарадњу, а да ће овим споразумом још снажније повезати културу, спорт и све сегменте живота.
“Наши преци су се борили заједно, а ми данас у миру треба да заједно градимо љепшу будућност. Ово је наш допринос да покољења виде да смо сложни, јединствени и заједно и да нема бриге за будућност”, рекао је Ћурић.
Он је казао да треба да “избришу границу која их никада и није дијелила”.
Предсједник општине Никшић Марко Ковачевић рекао је новинарима да је данашње потписивање повеље верификација иначе добрих односа између Никшића и Требиња.
“Управо овдје на Вучјем Долу, гдје се одиграла велика битка коју су Херцеговци и Црногорци водили против Турака и извојевали једну од најзначајнијих српских побједа, службом у храму смо поручили да Вучји До волимо и да смо у вјечности са нашим прецима који су се овдје борили”, рекао је Ковачевић.
Он је навео да данас шаљу поруку да поштују традицију, гдје браћа остају браћа, али и европске принципе, гдје треба да се руше границе и препреке које стоје између њих.
Прије потписивања повеље, епископи захумско-херцеговачки и приморски Димитрије и будимљанско-никшићки Методије служили су Свету архијерејску литургију у храму Светог Атиногена поводом 147 година од битке на Вучјем долу.
Владика Димитрије рекао је да се у данашњој литургији сјединила Херцеговина и Црна Гора.
“Симболично данас се братиме општина Никшић и град Требиње, а заправо се братими читава Херцеговина и Црна Гора, свако вјерно срце, православац и онај који зна нашу историју и зна шта је слобода”, рекао је владика Димитрије.
Владика Методије рекао је да је порука данашњег сабрања да је потребно сјећати се свих ратника, војсковођа од минулих времена који су постављали границе, те подсјетио да су се Црногорци и Херцеговци на Вучјем долу борили за ослобођење од турског окупатора.
Литургији на Вучјем долу, осим руководстава Требиња и Никшића, присуствовали су посланици у Народној скупштини Републике Српске и Скупштини Црне Горе, директор Електропривреде Републике Српске Лука Петровић и директор Електропривреде Црне Горе Милутин Ђукановић.
Слога коју су имали наши преци потребна је данас и нама, не дозволимо да нас дијеле
И послије 147 година од вучедолске битке на овом светом мјесту имам част да се поклоним сјенима јунака који су својим животима водили једну од највећих српских битака и у пресудном историјском тренутку закуцали одлучујући клин у окупаторску Османску царевину и једном за свагда је вратили тамо гдје јој је и било одувијек мјесто.
Херцеговци и Црногорци – најпоноснји дијелови српства, тада су, не жалећи своје животе, на прво мјесто ставили слободу, али и јасно дали до знања свим свјетским силама – да је плод њихове вишевјековне борбе рјешавање националног питања и поновно успостављање државотворности као узвишеног идеала.
Та слога, коју су наши преци имали прије скоро вијек и по, потребна је и данас нама. Овоме народу је доста подјела на наше и њихове, а сада, неки други свјетски моћници, хоће и Цркву да нам подијеле – најпоноснији дио српског битисања. Не смијемо им то дозволити због јунака који су овдје положили живот, због завјета према овим херојима и због покољења која тек треба да живе.
Увијек смо били један народ, кога је водила православна вјера, па и у времену безбожништва. Данас тај завјет формално-правно успостављају два пијемонта српства – Требиње у Републици Српској и Никшић у Црној Гори.
Посебна ми је част што сам градоначелник Требиња у времену када са нашом браћом из Никшића потписујемо Повељу о братимљењу, чиме додатно оснажујемо нашу сарадњу, настављамо историјски континуитет и обавезујемо генерације које тек долазе.
Изабрали смо Вучји До да потпишемо ову Повељу и то не баш случајно. Доста је симболике у овом мјесту, за кога поново кажем да је свето за све Србе, посебно за нас Херцеговце и Црногорце.
Битка на Вучјем Долу је, као што то једном рече Матија Бећковић баш на овом овдје мјесту, наставак Косовске битке. Иако нас и данас дијеле наметнуте границе, нема те међе која браћу може да подијели. Није могла ни 1389, ни 1876, па неће ни 2023. године.
Даме и господо,
Желим да се захвалим свима вама који сте дошли на Вучји До. Учите своју дјецу о нашој славној историји, немају чега да се стиде, могу само да буду поносни на своје претке који су се часно борили за ово мало земље под небеским сводом којa је за нас велика као остатак свијета.