Према „Стратегији развоја Града Требиња 2018-2027.“ пољопривредна производња има веома важну улогу у укупном развоју овога подручја. Постојећи природни потенцијали у виду климе, земљишта и воде чине значајне претпоставке за организовање бављења пољопривредном дјелатности у различитим областима пољопривредне производње. Говорећи о разноврсности примарне пољопривредне производње, може се уочити да се она манифестује у воћарству, виноградарству, производњи љековитог биља, пчеларству сточарству, те у ратарству, с тим што је производња житарица нешто мање заступљена.
Земљишне површине
Према подацима из 2007. године укупна површина земљишта Града Требиња је 90.400 ха, а од тога пољопривредне површине чине 52% односно 47.237 ха. Укупне обрадиве површине су 8.837 ха од чега је 7.231 ха у приватном сектору, док пашњаци, као доминантни облик искориштавања пољопривредног земљишта већином припадају државном сектору и њихова површина је 26.000 ха. Укупне ораничне површине од 6.895 ха чине 14,6% укупних пољопривредних површина и представљају доминантан облик кориштења обрадивог земљишта. Већина ораничних површина је у приватном власништву, док мали дио од 945 ха припада државном сектору.
Биљна производња
На подручју Требиња, као највећи проблем јавља се веома слаба употреба најквалитетнијег ораничног земљишта које је под угаром или се уопште не обрађује. Према неким подацима из 2008. године, од укупно 6.093 ха ораница, чак 82% ових површина или 4.985 ха се не обрађује. Анализе су показале да ораничне површине које се засијавају биљним усјевима износе од 983 – 1.100 ха, што је врло скромно и недовољно, узме ли се у обзир плодно земљиште Петровог и Поповог поља са подручја Требиња.
Ратарска производња
Ратарска производња у Требињу се проводи на површини од 1.100 ха. У структури сјетве, водечу позицију заузима поврће, затим крмно биље и житарице, док се индустријским биљем засијава незнатан дио пољопривредног земљишта. Ова структура сјетве може се оцијенити доста повољном, са становишта унапређења ратарске производње, уз констатацију да се значајно разликује од оне каква се примјењује у осталом дијелу Републике Српске, гдје се акценат ставља на стрна жита. На основу овога се моше закључити да се повртларска производња може значајно унаприједити, поготово ако се узме у обзир да су све пољопривредне површине снабдјевене водом. Значајно је напоменути да је на овоме подручју могуће развити и пластеничку производњу, која је један од најзначајнијих и најбољих начина узгоја поврћа.
Вриједи напоменути да се од индустријског биља узгаја једино дуван и то на веома малим површинама.
Крмно биље се узгаја на око 380 ха ораница, што уз 1.530 ха природних ливада и 38.400 ха пашњака представља значајну количину сировине за производњу хране за стоку.
На подручју требињске регије постоји велики број врста љековитог и ароматичног биља. Ово је једна од грана пољопривреде која се у посљедње вријеме све више развија и која може бити значајан извор прихода сеоских домаћинстава. Садашње околишне и социјалне процјене указују да се њиховом производњом и убирањем задовољава само мали дио потреба домаћег и страног тржишта, па постоји велики потенцијал за ширење овога вида пољопривредне производње. Неки од локалних произвођача су видјели шансу у овоме виду производње, што потврђује и отварање погона за прераду и повећање производних површина под овим културама.
Воћарска производња
Воћарство је веома важна пољопривредна грана на подручју Требиња. Према званичним статистичким подацима из 2007. године под воћњацима је било засађено 195 ха, од чега је 125 ха припадало државном сектору, а преосталих 70 ха приватном. У мањој мјери су заступљени трешња, орах, кајсија и бресква, те смоква и цитруси. Њихова укупна годишња производња према статистичким подацима из 2009. године је износила 561,5 тона.
Воћарску производњу карактерише стари баштенски начин узгоја, који даје веома мале приносе. Тржишни вишкови су ниски, али у посљедње вријеме охрабрује чињеница да се број стабала воћака увећава са новим начинима узгоја и новим модерним сортиментима. Вриједи напоменути да у посљедње вријеме долази до подизања плантажних засада воћа, што је охрабрујућа чињеница за развој овог вида пољопривредне производње, коју је на овим просторима могуће још више унаприједити.
Виноградарство и производња вина
Виноградарство и производња вина на подручју Требиња доживљава експанзију посљедњих година и ово је грана пољопривреде која је једна од најбоље развијених на овоме подручју. Наиме, требињски виноградари и винари су увидјели потенцијал у овој грани пољопривреде и већ је формирана групација од 15-ак прозвођача који се озбиљно баве овим видом производње. Самим тим, требињска регија је препозната као регија из које долазе вина врхунског квалитета, због чега је Требиње уврштено у Винску цесту Херцеговине, а вина из овога крајавећ су надалеко позната у Европи и свијету.
Према званичним статистичким подацима, на подручју Требиња је у 2009. години укупно било засађено 1,15 милиона чокота винове лозе, са којима је остварена производња од 1 954 тона грожђа.У односу на 2004. годину, број чокота је три пута већи, а производња скоро пет пута. Према подацима из 2007. године, укупна годишња производња вина износила је 1,2 милиона литара. Сорте винове лозе које доминирају су Жилавка, Херцеговачки Вранац, Цхардонаy и Блатина.
Треба напоменути да ови подаци из 2007. године не одговарају тренутним подацима (2014. година), јер је према неким процјенама дошло до увећања броја чокота, а самим тим дошло је и до повећања производње грожђа и вина. Такође, ово је једна од грана пољопривреде која у Требињу посљадњих година доживљава експанзију, и постоји велики простор за њено ширење, јер према процјенама, велики је недостатак сировине, која се набавља из увоза.
Љековито биље
Подизање плантажа љековитог биља на подручју требињске регије је још једна пољопривредна грана која посљедњих година доживљава свој процват. Погодна клима, велики број сунчаних дана и погодно земљиште представљају идеалне услове за гајење разних врста љековитог биља, од којих су највише заступљени смиље и лаванда. Према подацима, количина љековитог биља која се произведе на овоме подручју није довољна да подмири потражњу, што отвара могућност за инвестирање у овај, веома профитабилан вид пољопривредне производње. Годишње потребе дестилерија су око 5.000 тона сировине, док тренутни производни капацитети успијевају да подмире само један незнатан дио те производње.
Сточарска производња
Сточарска производња на подручју Града Требиња је једна од грана пољопривреде која је јако слабо развијена и сведена је на производњу производа за кућну употребу, док је један мали дио тих производа намијењен тржишту. Када се говори о укупној сточарској производњи, годишње се произведе 3,3 милиона литара млијека, 6 тона вуне, 2,75 милиона јаја и 55 тона меда.
Једино је пчеларство вид сточарске производње који се све више развија и напредује. Повољна клима, разноликост флоре, присутност простране и незагађене територије (пчеле су веома осјетљиве на атмосферску загађеност) чине ову регију међународном баштином за производњу пчеларских производа. Требињска регија има све потенцијале за производњу великих количина меда, с могућношћу производње цертификонавог органског меда, ароматског меда, квалитетног воска, те других производа попут полена и матичне млијечи. Изразит потенцијал за производњу меда постоји због постојања великих површина ливада и пашњака, као и великог броја ендемичних и љековитих биљака, које управо овом производу дају специфичност.
Међутим, према неким процјенама, на овоме подручју се убере свега 10% понуђеног нектара природе, а количине меда варирају из године у годину, што дјелимично зависи и од временских услова. Према процјенама, годишња производња меда износи око 650 тона.
Производња рибе
Рибарство је још једна од грана пољопривреде која се на подручју Града Требиња посљедњих година развија и за коју постоји велики потенцијал. Томе у прилог иде близина Требињског језера, као и ријеке Требишњице. Према неким подацима, годишња производња рибе је око 350 тона, што показује да је ово грана која се још доста може ширити.
Прехрамбена индустрија
Генерални закључак је да је прехрамбена индустрија у Требињу недовољно развијена. Према подацима Привредне коморе Требиње, у овоме Граду послује преко 220 привредних субјеката. Од тога броја, несто више од 30 се бави пољопривредном и прехрамбеном индустријом. При томе је знатно више оних који се баве само производњом, али не и прерадом пољопривредних производа. Прерада ратарских и повртларских култура је готово занемарива, док је прерада меса и млијека сведена на један субјект за прераду меса и један на производњу сладоледа.
Међутим, сектор прехрамбене индустрије који биљежи значајан развој је сектор за производњу и прераду грожђа. С тога са сигурношћу можемо рећи да је виноградарство и винарство најзначајнија грана ове индустрије. У Требињу постоји 25 винских подрума, од којих су њих осам регистровани као предузећа. Међусобно су повезани у Удружење. Прерађивачи вина се доста разликују по инсталираним капацитетима, производној орјентацији и достигнућима. Неки од винских подрума из Требиња су се већ позиционирали на светском тржишту вина, те изградили препознатљив бренд. Ова грана пољопривредне поризводње је већ препозната и уврштена у све стратешке развојне документе Града Требиња.
Производња меда и других пчелињих производа је још једна од грана прехрамбене индустрије која у Требињу биљежи стални раст и развој. Овај вид пољопривредне производње има значајно мјесто у развојним докуменитма, када је у питању избор стратешких производњи за даљи развој Града.
Производња која се у сироком смислу може сврстати у прехрамбено-прерађивачку је производња етеричних уља, која у посљедњим годинама биљежи развој и представља веома профитабилну активност за оне који се њоме баве, што говори и податак да у Требињу постоје дестилерије етеричних уља, које своје производе извозе у земље ЕУ и САД.
10 разлога да инвестирате у Требиње:
- Близина Европске уније, и тржишта од цца. 600 милиона потрошача
- Подручје погодно за производњу меда, вина, узгајање дувана и ароматичних биљака
- Потенцијал за развој пољопривреде – 90% обрадиве површине
- Потенцијал за развој туризма, богато културно истријско насљеђе
- Квалификована радна снага прилагодљива потребама тржишта
- Хидро потенцијали
- Близина Јадранског мора – 30км
- Ефикасна локална управа
- Стимулативна пореска политика и доприноси на нивоу БиХ
- Ниски оперативни трошкови
