Васо Дурсун, из Територијалне ватрогасно-спасилачке јединице града Требиња, руководио је акцијом гашења пожара и каже да је у његовој 16-годишњој каријери ово једна од најтежих интервенција.
„Одмах смо изашли на терен са три возила и за пар минута смо били под болницом. Кад смо стигли, већ су ту били запослени из Болнице који су изводили покретне пацијенте, а затим смо ми преузели евакуацију непокретних болесника. Буквално смо их ’скидали’ са апарата на које су прикључени, вадили им брауниле и скидали маске са кисеоником да бисмо их изнијели. Хвала Богу, све смо успјешно урадили“, истакао је Дурсун.
Портир Симо Бошковић први је, на позив са одјељења, дошао на мјесто пожара, а због тровања угљен-моноксидом морао је да буде прикључен на кисеоник.
„Након позива са неурологије, обавијестио сам ватрогасце којима искрено захваљујем на брзом доласку и брзој интервенцији. Захваљујем и цијелој медицинској екипи која је била у болници, у својој смјени, када се то све дешавало. Било је тешко, затекао сам просторију из које је куљао дим и нисам видио ни два центиметра испред себе, али уз помоћ ватрогасаца и радника Болнице, пацијенти су на вријеме склоњени. Од свега је најбитније да су сви живи и здрави, а материјална штета која је настала биће надокнађена“, поручио је Бошковић.
Др Огњен Милинковић, који је био дежурни љекар у вријеме избијања пожара, каже да се ватра брзо распламсала, да су животи пацијената били угрожени, али да је најгори сценарио спријечен правовременом интервенцијом.
„Ватрогасци су стигли у рекордном року, као и сви запослени који су у том тренутку били у Болници, др Радановић, који је такође био дежурни, дежурни медицинари са скоро свих одјељења, и заиста смо одреаговали онако како је најбоље могло у том тренутку. Било је шест пацијената које смо изнијели, од тога троје непокретних, и смјестили их одмах на интензивну његу, на потпору са кисеоником. Хвала Богу, спасили смо све пацијенте који су били угрожени, а Неуролошко одјељење ће, како је рекао и директор Недељко Лабета, бити у функцији за седам до десет дана, већ је све рашчишћено и припремљено“, навео је Милинковић.
Градоначелник Требиња Мирко Ћурић навео је да су припадници Територијалне ватрогасно-спасилачке јединице свој посао одрадили професионално, да су ризиковали своје животе, али да су и њихови и животи свих пацијената спасени
„Помогли су им, наравно, и медицински радници, и то не смијемо изоставити. Ватрогасци без њихове помоћи нису могли да знају гдје се налазе пацијенти и шта су приоритети. Према информацијама које сам добио, било је наших суграђана који су хтјели да изађу у сусрет члановима своје породице или родбине и својим присуством су, на неки начин, ометали рад и угрожавали њихове животе. Наравно, није то било с намјером да се професионалци ометају у раду, него из жеље да се помогне, али то је нешто о чему треба да размишљамо, јер такве ствари понекад могу завршити на не баш најбољи начин. Данас смо и то анализирали“, рекао је Ћурић.
Он је подсјетио да, нажалост, на нашем подручју не функционише СОС систем 112, за помоћ људима који су угрожени и који преко возила упућују позив хитним службама.
„То треба да нам буде опомена, да урадимо све што можемо као локална заједница и као држава да то код нас заживи. Данас смо искористили ситуацију да и о томе поразговарамо, а наравно да ћемо у наредном периоду видјети шта је још неопходно од опреме, било да су у питању Територијална ватрогасно-спасилачка јединица, добровољна ватрогасна друштва, Болница или Дом здравља. Било је приједлога да би било добро да се за професионалне ватрогасце, али и за заинтересовано становништво, уведе нека обука пружања прве помоћи. И о томе ћемо још разговарати, а Градска управа свакако стоји на располагању за сваки вид помоћи и подршке“, навео је Ћурић.
Пријем је организован за медицинско и немедицинско особље Болнице Требиње, припаднике Територијалне ватрогасно-спасилачке јединице Требиње и Добровољног ватрогасног друштва „Ластва“, који су учествовали у акцији гашења пожара и спашавњу пацијената, као и за спремачице Градске управе и Јавног предузећа „Радник“, које су помагале у рашчишћавању просторија након гашења ватре.