Градоначелник Требиња Мирко Ћурић угостио је данас у Градској управи нашу суграђанку, студента Медицинског факултета Војно-медицинске академије у Београду Хелену Брајић, која је међу четворо својих колега које су све испите положила закључно са јунским роком.
Ћурић је рекао да му је изузетно драго што је Хелена била у Градској управи, наводећи да је једна од ријетких студената из класе која је на овом факултету у Београду успјела да положи све испите и сада је на заслуженом одмору у родном граду.
“Хеленин просјек оцјена је 9,81. Желио сам да је угостим и честитам јој на успјеху и да јој веома отворено кажем да може да рачуна на сваку врсту подршке од Града. Била је један од најбољих ђака Гимназије ‘Јован Дучић’, освајала је бројне награде, а сада је наставила истим путем и ређа успјех за успјехом. Она је велики понос своје породице, али и цијелог Требиња”, казао је Ћурић.
Он је истакао да га је посебно одушевило што Хелена у исто вријеме са факултетским обавезама обавља и бројне ваннаставне активности, посебно његујући спорт.
“Примјер је успјешног младог човјека који зна тачно шта жели. Сваки слободан тренутак користи да дође и помогне својој породици, која живи у Ластви. То треба поштовати и цијенити”, навео је Ћурић.
Хелена каже да јој је драго што је имала прилику да разговара са градоначелником Ћурићем, наводећи да се увијек труди да својим колегама студентима пренесе најљепше ријечи о Требињу и позове их да посјете наш град.
“Неки од мојих колега су жељели да цијело вријеме остану у Београду, али сам ја толико жељела да дођем у Требиње, да сам у јунском року положила шест испита и добила исто толико десетки. Волим Требиње и зато сам се додатно потрудила да све испите положим у јунском року”, каже Хелена.
Она истиче да током студијске године не може често да долази у родни град, јер, за разлику од других факултета, на њеном факултету мора да заслужи слободан дан.
“Капетан ми може одобрити слободан дан или неколико дана, али само ако то својим радом, дисциплином и залагањем заслужим. Не могу да дођем када желим, већ се зна тачна процедура. Смјештени смо у непосредној близини Војно-медицинске академије, нисмо у класичном студентском дому, а ни мој факултет није као други факултети. Све активности се тачно знају и ријетко да има било каквог одступања”, прича Хелена.
Истиче и да су им обезбијеђени сви услови за учење, рад, ваннаставне активности, а да факултет често организује и излете и екскурзије.
“Ускоро треба да идемо у Солун, Крф, острво Видо. Али, и то треба заслужити. Одлучила сам да упишем овај факултет и знала сам да је то тако, али је то моја одлука и не кајем се ниједног тренутка. Када сам га уписивала, полагала сам пријемни само на овом факултету уз спремност да чак прескочим годину уколико га не упишем, јер примају веома мали број студената”, додала је Хелена.
Каже и да је одушевљена Београдом и да би сваком бруцошу препоручила да студира у српској престоници.
“Када сам дошла у Београд све ми је личило на једну велику џунглу у којој ћу се тешко снаћи. Гдје год да сам кренула – све је далеко, градски превоз, сви негдје журе, велике гужве, много људи. Већ послије неколико мјесеци сам се навикла, сада волим дух Београда, одушевљена сам тим градом и свим могућностима које он нуди”, навела нам је Хелена.
Ова млада дјевојка поручује и да је посебно поносна што ће Требиње ускоро добити болницу какву заслужује.
“Добро услови рада су сан сваког младог доктора. Вјерујем да ће нови објекат болнице у нашем граду бити на понос свима који у њему буду радили. На мојој и другим генерацијама је да сутра будемо кадрови који ће задовољити потребе пацијената”, закључила је Хелена.