Скупштина града Требиња усвојила је на 13. редовној сједници Просторни план Требиња, чиме је наш град први пут у својој новијој, постдејтонској историји добио просторно-плански документ највишег ранга.

Стратешки плански документ дефинише основе развојне правце нашег града за наредних 30 година – а представља обавезујући основ за доношење свих урбанистичко-техничких докумената нижег реда.

 

На 168 страна документ детаљно обрађује све елементе важне за планирање и развој – од територије и граница насељених мјеста, мјесних заједница и катастарских општина, рељеф и хидрографију, геолошку, минералну и педолошку структуру подручја, дефинише пољопривредно, шумско и грађевинско земљиште, идентификује непривредна, привредна и заштићена подручја, утврђује трасе и локације саобраћајне, хидротехничке, електроенергетске и телекомуникационе инфраструктуре…

 

План је израдио конзоцијум „ЦПК“доо Бањалука, „Рутинг“ доо Бањалука, „ВиЗ заштита“ Бањалука и „Еко план“ доо Мостар.

 

Координатор радног тима проф. др Велимир Шећеров казао је да је просторни план хијерархијски највиши плански документ за територију локалне самопураве, који ће након усвајања и објаве у Службеном гласнику постати „закон“. Није спроведбени јер се по правилу, додаје он, разрађује плановима нижег реда, између осталог и урбанистичким планом самог градског подручја.

Истакао је да је из радног тима био огроман посао на теренском прикупљању неопходних инпута, чиме је креирана богата и свеобухватна информативна база за све будуће, евентуелне, измјене или допуне документа.

Планом је, истакао је Шећеров, предвиђено подизање степена урбанизације, за шта постоји потенцијал само у централном градском насељу, њиме се идентификују и лоцирају сви привредни потенцијали простора Требиња, у њега су уцртани планирани развојни и инфраструктурни пројекти, а предвиђа и разнолик и развијен систем саобраћајних веза – од трасе будућег Јадранско-јонског аутопута, изградње аеродрома, до потенцијала за развој жељезнице.

Водило се рачуна, напомиње Шећеров, и да односи између области живота и привређивања које су по правилу у сукобу интереса – попут економије и заштите животне средине, саобраћаја и квалитета земљишта – буду избалансирани.

Градоначелник Требиња Мирко Ћурић, у завршној ријечи, поновио је да ће свако ко докаже власништво над земљиштем на локацији нове болнице бити обештећен, те да је потребно да сви заједнички оложимо напоре како би се у Требињу креирали повољнији демографски трендови.

Одборници су прихватили и више одлука о додјели у закуп пољопривредног земљишта у својини Града Требиња и Републике Српске, које је налази у катастарским општинама Гомиљани, Чичево, Драчево, Полице, Јасен, Нецвијеће и Љубомир.

Усвојена је и одлука о прихватању обавезе суфинансирања пројекта „ReCulture – Ребрендирање установа културе Западног Балкана“ у износу од 50 хиљада марака, који проводи Европска унија а локални партнер је – Културни центар Требиње.

Одборници су прихватили и извјештај о вјерској, националној и етничкој толеранцији на подручју Требиња у 2021. години, у којем је закључено да у прошлој години није забиљежен ниједан инцидент заснован на вјерској, националној или етничкој основи, те да наш град у том погледу „употпуности слови за заједницу отворену за све људе добре воље“.

Скупштина је усвојила и план парцелације „Алексина Међа“, измјене и допуне регулационог плана „Засад поље“, те измјене дијела регулационог плана „Брегови-југ“.