Градоначелник Требиња и предсједник Скупштине града, Мирко Ћурић и Драгослав Бањак, са сарадницима, уписали су се јутрос у књигу жалости, која је отворена у Конзулату Републике Србије у Требињу, поводом трагедије у основној школи у Београду.

Ћурић је поручио да треба јачати породицу, као основ друштва, али и заједништво и одговорност свих нас.

„Док је јака породица, не би требало да буде много размишљања да ли ће се овако нешто десити, као што се десило у Београду и које су границе тога. Друштво треба максимално да учествује да се оснажи породица и да се што више поведе рачуна о дјеци. Живимо у времену када, можда, сматрамо да, ако дјетету приуштимо неки већи новац – да смо му помогли, а у ствари, створили смо супротан ефекат, нисмо посветили вријеме дјетету“, истакао је Ћурић, присјећајући се ријечи владике Атанасија „дјеци треба пажња“.

Он је навео да цијело друштво, па и требињска градска управа, нешто мора радити и да се ситуација промијени.

Осврћући се на различите садржаје на друштвеним мрежама, Ћурић је рекао да мреже саме по себи нису лоше, ако се правилно усмјере.

„Управо зато што је неки догађај, можда, негдје погрешно представљан, нажалост, дешава се и други. Као друштво, требамо се забринути и упитати на који начин поједине мреже, без обзира на комерцијални дио о којем неки размишљају, треба да се укину. Морамо разговарати, комуницирати, да видимо шта је то што тишти људе, шта су њихови проблеми и да ли установе раде како треба“, истакао је градоначелник Требиња.

Ћурић је апострофирао да је, без обзира да ли има неки закон или не, породица кључна.

„Ако је неко психофизички здрав и васпитан, та особа треба имати пажњу свих нас, а ако, нажалост, није, установе треба да поведу рачуна. Уколико тих установа нема у Требињу, има у РС или региону. Не можемо препустити случају и помислити да то није наш проблем. То је проблем свих, а у Србији су страдали невини људи, што обично тако и бива“, рекао је Ћурић.

Он је позвао да, прије свега, будемо добри људи.

Градоначелник је истакао да се мора вратити повјерење у просвјету.

„Родитељи морају бити повјерљиви, тј. сигурни у професоре и наставнике, да ти људи изводе дјецу на прави пут, а не да родитељи долазе да се обрачунавају са просвјетним радницима“, навео је Ћурић.