Носиоци привредног развоја
Наш потенцијал
Историјски развој Требиња у највећој мјери је обликовао повољан географски положај града – на раскрсници путева који су вијековима били најкраћа веза континенталног подручја са обалом мора.
Требиње је данас на тромеђи БиХ, Хрватске и Црне Горе, а на територији града су и три гранична прелаза: два са Црном Гором (према Никшићу и Херцег Новом) и један са Хрватском (према Дубровнику).
Подручје града је веома богато природним потенцијалима.
Слив Требишњице, са годишњим просјеком од око 1.780 mm, један је од најбогатијих по падавинама у цијелом региону и Европи. Обиље воде којом је природа даровала херцеговачки крш, захваљујући примјењеним хидротехничким рјешењима, данас се вишенамјенски користи, за производњу електричне енергије, водоснабдијевање становништва те мелиорацију пољопривредних површина.
Привреда града највећим дијелом се ослања на електроенергетски сектор, у првом реду производњу електричне енергије у хидросистему ријеке Требишњице.
Актуелни инвестициони циклус у нове хидроенергетске објекте горњег слива додатно ће да оснаже овај развојни ресурс, а шансе су и у још неискориштеном енергетском потенцијалу из обновљивих извора, сунца и вјетра, у чему Требиње може бити регионални лидер.
Требиње је град са вишедеценијском индустријском традицијом. Некад познат по металској и текстилној индустрији, данас шансу тражи у снажењу прерађивачких капацитета у прехрамбено-пољопривредном сектору. Тим прије, што су на располагању значајне површине плодног, а еколошки очуваног земљишта, на којем су, као мало гдје у региону, развијени савремени системи наводњавања. Чиста земља, вода и ваздух основ су за производњу висококвалитетне, здраве и органске хране, која све више постаје тражена роба на иностраним тржиштима.
Домаћа храна локалних произвођача важан је сегмент и туристичке привреде, која је овдје још један стратешки ослонац развоја.
Туризам, као и предузетништво у туризму, из године у годину биљеже значајан раст, гдје је по броју регистрованих ноћења и посјета свака наредна рекордна, а први је град у Српској и са службеном легитимацијом туристичког мјеста.
Богато и разнолико културно-историјско насљеђе, природне љепоте, нови и атрактивни туристички садржаји, близина мора и фреквентних туристичких дестинација на Јадрану, само су неке од компаративних предности и још неисцрпљених потенцијала за развој ове гране привређивања.
Требиње се у региону, а и шире, посљедњих година све више препознаје као атрактивна дестинација за посјету, али и пожељно мјесто за живот.
Уз развој привредних потенцијала, Требиње тежи да се профилише и као друштвено развијена средина са богатим и разноврсним садржајима, да своје перспективе обликује и као образовни, културни и спортски центар регије, што би све заједно чинило и шансу да се овдашња, вијековима неповољна демографска кретања, усмјере на нови и повољнији курс.
Све ово треба да трасира пут развоја нашег града ка зацртаном стратешком циљу, дефинисаном у одредници „Требиње – најпожељнији мањи град у југоисточној Европи“.
Енергетика
Због релативно високог нивоа падавина, вода је данас најважнији развојни ресурс Требиња. Међутим, није увијек тако, јер оно што природа овдје обилато даје неравномјерно је распоређено током године. Суше би пустошиле оно што не би однијеле поплаве, а све је то живот људи у овом крају чинило тешким и неизвјесним. Одговор се тражио у хидротехничким рјешењима која ће из темеља промијенити живот у долини Требишњице.
Изградња брана и акумулација које би сакупљале плавни вишак воде, задржавале је на порозној површини карста и чувале га за водом оскудна љета, још крајем претпрошлог вијека препознати су као начин да се инжењерском интервенцијом изравнају хидролошке неравномјерности и вода укроти како би служила човјеку, и то вишенамјенски, у првом реду у енергетске сврхе.
Посебно погодна конфигурација терена дала је обиљу херцеговачких вода завидан енергетски потенцијал јер подручје слива чине крашка поља која се каскадно, у четири висинска хоризонта, пружају од коте 1.100 метара надморске висине па до мора.
Укротити Требишњицу изградњом високих брана и акумулација у пропусним крашким теренима ових каскада била је „једначина са више непознатих“, па су овдје примјењена рјешења по много чему могу назвати сложеним па и јединственим инжењерским подухватом.
По основном пројекту из 1976. године конципиран је хидросистем са седам хидроелектрана и пет акумулационих базена, како би воде Требишњице постале значајан ресурс, врло јефтине и високогарантоване електричне енергије.
У периоду од 1965. до 1981. године изграђена су четири хидроенергетска објекта на доњим хоризонтима слива од којих су данас три у систему Елетропривреде Републике Српске: ХЕ „Дубровник“ (126 MW – један агрегат у систему ЕРС), ХЕ „Требиње 1“ са хидроакумулацијом Билећко језеро (168 MW ) и ХЕ „Требиње 2“ са акумулацијом Горичко језеро (8 MW).
Три преостале хидроалактране, ХЕ „Невесиње“, ХЕ „Дабар“ и ХЕ „Билећа“, планиране су у оквиру подсистема у развоју „Горњи хоризонти“, који ће превођењем вода горњих крашких поља у акумулацију „Билећа“ додатно оснажити енергетске ефекте и на већ изграђеним низводним хидроелетранама. Укупна инсталисана снага свих планираних и изграђених хидроелектрана у хидросистему Требишњице је 1.075 MW, са укупном средњом годишњом производњом у коначној етапи од 3.900 GWh.
Напоредо са развојем нових хидроенергетских пројеката, перспективе Требиња у посљедње вријеме отварају се и у погледу кориштења обновљивих извора енергије, сунца и вјетра.
Са око 270 сунчаних дана годишње, подучје Требиња је једно од најсунчанијих у Српској, а примјена соларне енергије могућа је у два правца: кориштењем соларних колектора за загријавање воде и просторија, као и развојем фотоволтаичних система за производњу електричне енергије.
Према атласу вјетрова израђеном за подручје Републике Српске скоро све локације са утврђеним вјетропотенцијалом налазе се управо на подручју Херцеговине.
Свислајон група
Дуже од деценије носилац развоја прерађивачког сектора у Требињу је Пословни систем „Свислајон“, у првом реду са Прехрамбеном индустријом „Свислајон Требиње“, која је основана средином 2009. године, са основном дјелатношћу у кондиторској производњи.
У кратком временском периоду у рад су пуштени погони најсавременије кондиторске индустрије и покренута производња препознатљивих „СЛ брендова“ у два погона и на 12 производних линија, са постигнутим дневним капацитетом до 100 тона готових производа и палетом од 110 прозвода.
У току 2014. и 2015. године у постројења и опрему инвестирано је преко 30 милиона евра и изграђена нова хала површине 14.000 м2. Све линије за производњу и паковање су аутоматизоване или полуаутоматизоване, уз мали удио ручног рада, а оваква процесна опрема омогућила је употребу нових технолошких процеса и проширење производних капацитета.
„Свислајонова“ фабрика кондиторских производа у Требињу врло брзо се афирмисала као домаћи лидер у области прехрамбене индустрије, а уз регион извози и на тржишта ЕУ, Русије, Сједињених Америчких Држава, Канаде, Аустралије, земаља Залива…
Пословни систем „Свислајон“, који данас послује на 42 локације у шест држава и запошљава око 10.000 радника, у Требињу је почео са радом након куповине државног капитала „Индустрије алата Требиње“, па у наредним годинама уз отварање прехрамбених производних линија упоредо развија и металски сектор.
Предратни металски гигант, који обиљежава седам деценија постојања, био је у свијету цијењен по производњи висококвалитетних алата и извозио је на скоро све континенте. Процесом реструктурирања и модернизације „Индустрија алата“ је успјела да преброди кризу у овом сектору привређивања и већ неколико година заредом као „СЛ Индустрија алата Требиње“ (СЛ ИАТ) остварује позитивне пословне резултате.
Извози више од 90 одсто своје производње из богатог асортимана – од алата за бушење, резање навоја, стругарских алата, глодала, упуштача, развртача до прибора за машине.
Препознавши у туризму развојне шансе Требиња, „Свислајон“ од 2015. године проширује подручје своје дјелатности и на ову област привређивања.
У кршевитим „непроходима“ Драженске горе тада почиње градња импозантног туристичког пројекта „Град сунца“, који ће новом и атрактивном понудом значајно измијенити туристичке перспективе Требиња.
До сада је на овом подручју инвестирано више десетина милиона КМ, а изграђен је прави мали град – водени парк са шест базена, опремљених адреналинским и забавним садржајима за дјецу и одрасле, Дино-парк, играоница за дјецу, спа центар, хотел „Панорама“, спортско-рекреативни центар, етно-село, апартмански комплекс „Бијели град“ са вјештачким језером и колосеумом…
Затварањем туристичке сезоне „Град сунца“ се претвара у највећи градитељски полигон у регији, на којем се за наредну сезону креирају и подижу нови атрактивни садржаји. Ангажујући готово цјелокупну оперативу, пројекат упоредо развија и локалну грађевинску привреду. Планирано је да по завршетку свих фаза, комплекс „Град сунца“ заузима површину од 80 хектара.
У прехрамбеној и металској индустрији, те сектору туристичке привреде „Свислајон група“ данас у Требињу запошљава око 1.300 радника.
Уз инвестиције у привредне потенцијале овог краја, предсједник Пословног система „Свислајон“, Родољуб Драшковић, кренуо је у још један подухват намијењен будућности – гради нову зграду Гимназије, градитељски импозантно и модерно опремљено здање које оставља будућим генерацијама као своју трајну задужбину младости Требиња и Херцеговине.
