На изложби  је представљен развој и формирање збирки Музеја Херцеговине у Требињу од 1952. године, када је основан као Завичајни музеј Требиње, па до данашњих дана, када има статус матичне музејске установе за простор Источне и Старе Херцеговине.

Изложбом су обухваћена сва одјељења Музеја Херцеговине у Требињу – археолошко, етнолошко, природњачко, историјско, одјељење историје умјетности, одјељење за библиотечку и издавачку дјелатност и одјељење за образовно-педагошки и пропагандни рад.

Представљени су и експонати који нису излагани до сада, а у већини случајева поклоњени су Музеју посљедњих година. Обухваћена су сва одељења Музеја Херцеговине.

Директор Музеја Херцеговине Ивана Грујић изјавила је да су међу предметима који су вечерас премијерно представљени, између осталог, фигула из касноантичког периода, октоих који је поклонио Вук Kараџић архимандриту Нићифору Дучићу, као и дијамантски прстен Драга Перовића – својевремено најбољег студента медицине у Бечу, који му је додијелио лично аустроугарски цар Франц Јозеф.

“Из умјетничке збирке, представљена је изузетно вриједна слика чији је аутор црногорски сликар Шпиро Боцарић, познати иконописац и сликар. Из збирке Јована Дучића истакла бих плочу на којој је урезано име града Требиња, Дучићеви иницијали и 1935. година, јер је он те године послао прву збирку која се данас налази у Музеју и зачетник је идеје о оснивању Музеја Херцеговине”, рекла је Грујићева.

Начелник Одјељења за заштиту културног насљеђа ресорног министарства Милица Kотур изјавила је да је Музеј Херцеговине једна од најрепрезентативнијих установа културе у Републици Српској, наводећи да је препознатљив по свом насљеђу и фундусима које баштини.

Изложбу је отворио предсједник Скупштине града Требиња Драгослав Бањак, који је рекао да је музеј цивилизацијска тековина, те да је развој музејске дјелатности у Требињу везан за пројекат “Требиње-град културе”, чији је утемељитељ пјесник Јован Дучић, који је прије једног вијека започео сакупљање скулптура, умјетничких слика и слично, с намјером њиховог систематског чувања.

“У протеклих 70 година постојања Музеј Херцеговине је више него успјешно реализовао своју културолошку, образовну а посљедњих деценија и туристичку функцију, поставши тако истински баштиник историје, традиционалне и националне културе и народног знања, као и промотор Требиња и регије”, рекао је Бањак.

Kустос-историчар у Музеју Херцеговине Симо Радић изјавио је да град Требиње треба да буде поносан на ову установу, јер су у Музеју сачувани бројни предмети од вишеструког значаја, те да је свака збирка која је вечерас изложена веома вриједна.

Аутори текстова и поставке изложбе су сви кустоси Музеја Херцеговине у Требињу.