Његово преосвештенство владика диселдорфски и њемачки Григорије рекао је данас у Мркоњићима код Требиња да је Свети Василије Острошки најмилији српски светитељ, свједок Васкрсења Христовог, утјеха народу, његово прибјежиште, учитељ и исцјелитељ.
“Нема никог међу нама ко макар једном није наслонио грану на његове груди и нема никога ко није схватио да су те груди, које нам је Господ послао из Царства небеског, утјеха и живот, милост Царства небеског”, рекао је епископ Григорије у бесједи током литургије коју је служио у Духовном центру Мркоњићи, родном селу Светог Василија Острошког.
Владика Григорије је навео да Господ више од 350 година шаље кроз Светог Василија утјеху, вјеру и наду, али и оно што је најважније, учи људе љубави.
Он је додао да је све то свједочантсво онога за чиме свака жива душа жуди, за непрестаном снагом, животом и неограниченом љубављу.
У Духовном центру у Мркоњићима Свету архијерејску литургију служили су епископ Григорије и епископ западноамерички Максим. Литургији је присуствовао велики број вјерника пристиглих из свих крајева Херцеговине.
Патријарх српски Порфирије посјетио је јуче Духовни центар у Мркоњићима у оквиру своје прве канонске посјете Требињу, поручивши да је монашки живот у овом мјесту велика радост и дар Божији.
Српска православна црква данас прославља Светог Василија Острошког, чије се мошти као велика светиња чувају у манастиру Острог, у Црној Гори, и мјесто су ходочашћа за вјернике свих религија.
Свети Василије Острошки /Јовановић/ рођен је у селу Мркоњићи, Попово Поље у Херцеговини, у Републици Српској.
Родио се 28. децембра 1610. године, од побожних и благочестивих православних родитеља Петра и Анастасије Јовановић. На крштењу су му родитељи дали име Стојан.
Замонашио се у требињском манастиру Успенија Пресвете Богородице и као монах убрзо се прочуо због свог подвижничког живота, а касније је изабран и посвећен за епископа захумског и скендеријског.
Као архијереј живио је у манастиру Тврдош одакле је утврђивао вјернике у православљу. Када су Турци разорили Тврдош, светитељ се преселио у манастир Острог, гдје је наставио свој опасни подвижнички живот.
Упокојио се у Господу 1671. године, а његове чудотворне мошти и његов гроб чувају се до данашњег дана. Православни вјерници овог светитеља поштују и светкују у свим српским земљама.
У народу је Свети Василије познат по свом подвижништву и многобројим чудотворним исцјељењима.
Поклоничка народна путовања у Острог почела су још за земаљског живота Светог Василија, настављена су по прослављењу његових светих моштију, а трају и данас.