„Очекујемо да са државног нивоа добијемо сагласност у наредним данима, а одмах након тога расписујемо све процедуре из елабората који смо урадили, а на располагању нам је тренутно милион и 800.000 марака које је издвојила наша локална заједница и Влада Републике Српске како би се обезбиједила путна и сва остала неопходна инфраструктура“, појаснио је градоначелник Требиња Мирко Ћурић.

Он је истакао да ће се одмах изналазити инвеститори у слободну зону који не морају бити странци, већ људи који послују и у Требињу, и у Републици Српској, БиХ, Србији, а свима ће бити понуђени исти услови какве нуде и други, чак и више, јер ће, како каже, близина лука Плоче и Бар, аеродроми у близини града, али и будући требињски аеродром бити компаративне предности.

„Надам се да ће почетна површина од 10 хектара бити мала, па смо за будућност предвидјели површину од 100 хектара у власништву државе, односно града, како би се што више улагало у Требиње“, додао је градоначелник Ћурић.

Истичући посвећеност градоначелника и градске администрације и за овај, али и друге послове када је у питању економија југа Републике Српске, министар Кошарац је казао да ће добијање требињског локалитета као слободна зона подразумијевати ангажман сва три нивоа власти, те улагање кроз подстицајне мјере.

„То подразумијева и заједничко дјеловање с ентитетским структурама и иницијативе за измјену одређених закона, како бисмо заједнички, кроз примјере добрих пракси у земљи и окружењу тражили одређена законска рјешења за олакшице привредним субјектима у слободним зонама“, казао је Кошарац, а обављање послова у слободним зонама, како је објаснио, подразумијева и пореске олакшице, једноставније царинске процедуре, а ту се може развијати и локална економија, запошљавати радна снага и сл.

Министар привреде и предузетништва РС Вјекослав Петричевић напоменуо је да ово министарство стоји на располагању и код формирања заједничке радне групе с ресорним министарствима из Српске, ФБиХ и на нивоу Савјета министара.

„Кроз заједнички рад ћемо интензивирати уклањање свих одређених баријера које нам стоје на путу како бисмо што прије дошли до првих инвестиција унутар слободних зона Републике Српске“, казао је министар Петричевић.

Позитивна искуства из слободних зона у Србији, гдје постоји 15 слободних зона, са преко 200 мултинационалних компанија које запошљавају близу 40.000 људи и остварују приходе преко пет милијарди евра, пренијели су на састанку у Требињу представници слободних зона Пирот и Зрењанин, Владан Стојановић и Јован Вукановић.

Састанку у Требињу присуствовали су и представници Управе за индиректно опорезивање БиХ, Владе Брчко дистрикта, градских управа Требиња и Градишке, те општина Рудо и Братунац.