У Требињу је данас код спомен-обиљежја у Бреговима служен помен најмлађем погинулом борцу Требињске бригаде Војске Републике Српске Александру Маслеши, чиме је обиљежена 31 година од његове смрти.
Цвијеће су данас положили чланови његове породице, саборци, представници Града, Борачке организације као и бројни Требињци.
Помен је служио свештеник Никола Јанковић који је истакао да је Маслеша дао највриједније, живот за слободу свих нас и Републике Српске.
„По ријечи Христовој, нема веће љубави када неко положи живот за своје ближње – породицу, другове и нашу дјецу. Александар је дао свој млади живот, зато му вјечна хвала и слава“, навео је Јанковић.
Саборац из Бобанске чете Здравко Ковач је рекао да се већ 31 годину присјећају, не само Маслеше, него свих погинулих сабораца, а посебно њега као најмлађег припадника те чете.
Градоначелник Требиња Мирко Ћурић каже да не смију бити заборављени борци који су дали животе за Републику Српску.
„Градска управа је изградњом споменика Маслеши и изградњом спортског комплекса који носи његово име дала свој мали допринос, а циљ је да у будућности, нарочито дјеца, не забораве борце и њихове породице и да се поштовањем односе према њима. Александар Маслеша је био 1976. годиште, то су и данас млади људи. Замислите прије колико година је он дао свој живот за Републику Српску. Ми треба да будемо поносни на све те људе и да будемо њиховим породицама на услузи“, истакао је Ћурић.
Предсједник Борачке организације Требиње Петар Вуковић рекао је да дјело младог Маслеше треба да буде примјер свим људима који воле Републику Српску.
„О том дјелу треба да причају и чобани пред стадом, родитељи са дјецом, професори и наставници са својим ђацима, а и званичници Републике Српске у сваком обраћању да помињу овакве људе. Ако не будемо помињали и цијенили њихово дјело, њихова жртва ће бити узалудна“, нагласио је Вуковић.
Маслеша се Бобанској чети придружио са непуних 16 година, а преминуо је 16. јануара 1995. године на Војномедицинској академији у Београду, од посљедица рањавања на Борачком језеру код Коњица 27. септембра 1994. године.
Од исте гранате погинули су војвода Недељко Видаковић, командант Бобанске чете и његови саборци Љубиша Поповић и Драган Слијепчевић.