Додјелом Дучићеве награде пјеснику Ђорђу Нешићу у Требињу је завршена манифестација „Дучићеве вечери поезије“.
Нешићу је награду уручио градоначелник Требиња Мирко Ћурић на пјесничкој вечери „На Дучићевом путу“.
Нешић је рекао да су на његово стваралаштво утицали различити пјесници, па тако и Дучић који је, како је истакао, велемајстор везаног стиха.
„Сви смо ми учили на његовом избору лексике, али исто тако и Дис и Лаза Костић и Јован Јовановић Змај, сви они имају некакав удјел, зависи у којој сте фази живота и бављења књижевношћу“, навео је Нешић и додао да се се у својој поезији најчешће бави темама из свакодневног живота.
Академик Матија Бећковић рекао је да је Требиње постало пријестоница културе.
„Требиње је један од најлепших градова које имамо, тачка у коју су упрте очи свих оних који верују у идеале просвећености као смисао постојања једног народа. Те речи, које је изговорио Јован Дучић приликом откривања Његошевог споменика у Требињу, звуче као да их је рекао данас“, рекао је Бећковић.
За разлику од претходних година, на овогодишњој пјесничкој вечери стихове су говорили само добитници Дучићеве награде: Матија Бећковић, Милосав Тешић, Ђорђо Сладоје, Гојко Ђого, Злата Коцић и Ђорђе Нешић.
Вече прије, у позоришној сали Културног центра Требиње одржана је свечана академија „Код кнеза на балу“. У поздравној бесједи градоначелник Требиња Мирко Ћурић је истакао да Дучићево велико дјело, деценијама, у нашем граду окупља његове насљеднике по перу, који у бојама и мирисима пјесниковог завичаја проналазе нова надахнућа, нове стваралачке визије, настављајући путем који је он давно зацртао.
„Јован Дучић је успио да његова ријеч надживи вријеме, да његова поезија постане дио нашег идентитета, а љепота његовог израза надахнуће свима који воле умјетност. Његови стихови нису само велики дио у мозаику наше књижевности, они су темељ једне културе, духа, једне посебне елеганције и дубоког осјећаја живота. Зато су ове вечери, посвећене њему, увијек више од обичних пјесничких сусрета, оне су јединствен чин захвалности, поштовања и трајног дијалога са пјесником, који је знао како ријечима дотаћи вјечност. Осим његове умјетничке збирке и бројних дарова, донио нам је много више, донио нам је једну нову димензију, углед, па и престиж међу другим градовима. Уз то, данас слободно можемо рећи, подигао је дух овог народа, ојачао његово самопоуздање да се уздиже и расте кроз културу, у оној тихој равнотежи између материјалног и духовног, да расте у култури као облику живота“, рекао је први човјек Требиња.
Према ријечима градоначелника Ћурића, захваљујући Дучићу и његовој визији, Требиње је израсло у град културе, град поезије, мјесто гдје се ријеч поштује и слави.
„Од оне 2000. године, када се земни прах великог пјесника смирио на Црквини, под сводовима Херцеговачке Грачанице, у нашој књижевној географији, нису само маркирана три знаменита пјесничка врха: Ловћен, Стражилово и Црквина, него смо дошли до прилике да чешће будемо заједно, да се боље упознајемо, боље разумијемо и да се узалуд не дозивамо преко граница, које нам исцрташе. Тако, успјели смо да наш духовни простор повежемо, обновимо, да га одбранимо. Он се и најбоље брани умјетношћу и културом. Нека Дучићево велико име и његова поезија и вечерас и сутра вече, кроз његове насљеднике, још јаче засвијетле, нека нам буду путоказ, посебно онима који вјерују у снагу ријечи и моћ умјетности. ‘Дучићеве вечери поезије’ проглашавам отвореним“, навео је Ћурић.
У музичком дијелу програма Академије наступили су Градски хор „Трибуниа“ из Требиња, под диригентском палицом Александре Рајковић, уз клавирску пратњу Маје Петијевић Симовић, глумци Народног позоришта у Београду – Биљана Ђуровић, Небојша Кундачина и Михаило Лаптошевић, Иван Томашев, првак Опере Народног позоришта у Београду, Сања Керкез, примадона Опере Народног позоришта у Београду, Марко Ковач, пијаниста и композитор из Требиња, Драгана Анђелић Буњац, корепетитор из Београда, те Требињке Сара Грубач, етно вокал и Јана Андрић, флаута.