Код Придворачке јаме данас је служен помен за 13 угледних српских домаћина које су усташе на овом мјесту убиле 1941. године, само зато што су били православни Срби.
Свештеник Милан Бужанин поручио је да су придворачки мученици страдали као добри, честити и угледни људи, те да њихова жртва никада не смије бити заборављена.
„Нека Господ Бог прими њихову жртву и благослови њихове потомке, као и све нас који се на овом мјесту окупљамо и молитвено их прослављамо. Када у августу прослављамо пребиловачке мученике, тада прослављамо и придворачке и све друге мученике који су пострадали током 1941. и 1942. године у страшним страдањима која су задесила наше крајеве“, рекао је Бужанин.
Он је истакао да је посебно болна чињеница да су злочине починиле дојучерашње комшије, али и подсјетио на јеванђељску заповијест да се људи моле и за своје непријатеље.
„Треба да се молимо за непријатеље своје и да имамо љубав према њима, јер ће се по томе знати да смо заиста дјеца Божија и Његови достојни ученици и потомци“, поручио је Бужанин.
Он је најавио да ће ове године, на Видовдан, бити обновљена литија у знак сјећања на српске жртве из Првог свјетског рата. Након вечерњег богослужења у Саборном храму, литија ће кренути до спомен-костурнице у Подгљивљу, гдје ће бити служен помен.
„Та литија је одржавана до Другог свјетског рата, када је прекинута. Ове године, када се навршава 110 година од страдања из 1916. године, биће обновљена и надамо се да ће бити настављена у годинама које долазе“, навео је Бужанин.
У име потомака и сродника страдалих, присутнима се обратио Жељко Шакота, који је захвалио Епархији захумско-херцеговачкој и приморској, свештенству, Граду Требињу, мјештанима Придвораца и свима који помажу да се страдање придворачких мученика обиљежава на достојанствен начин.
„Већ четврту годину на овај начин обиљежавамо њихово страдање. Надам се да на овоме нећемо стати. Мјештани и потомци покушаће да ограде простор око капеле и уреде прилаз јами“, рекао је Шакота.
Према његовим ријечима, један од наредних корака требало би да буде спелеолошко испитивање јаме и, уколико услови дозволе, њено прилагођавање за посјетиоце.
„Ово није обична јама, него пећина. Када би била безбједна за улазак, ово мјесто страдања постало би јединствено не само у Требињу и Херцеговини него и шире. Посјетиоци би могли лично да се увјере кроз какве су муке пролазили наши страдалници“, рекао је Шакота.
Он је додао да би уређење овог простора било посебно значајно за ученичке екскурзије које долазе у Требиње, како би млади на аутентичном мјесту учили о прошлости и страдању српског народа.
Шакота је затражио и да се спомен-костурница жртвама из Првог свјетског рата на гробљу у Подгљивљу и споменик придворачким мученицима повежу стазом и тако постану јединствен споменички комплекс.
Он је подсјетио да је код Придворачке јаме убијено 13 људи, док су тројица заробљеника успјела да побјегну. Њихово бјекство, према његовим ријечима, спријечило је усташе да на истом мјесту погубе још неколико десетина Срба који су били затворени у Требињу.
Међу страдалима је био и његов прадјед Божо Шакота, тадашњи командир полиције, који је међу првима ухапшен и доведен на губилиште.
„Без истине нема живота како треба. Из незнања се рађа много тога лошег, а када знамо шта се догодило, онда је све другачије. Зато је важно да његујемо сјећање на жртве и сваке године долазимо на ово мјесто“, поручио је Шакота.
Мјештанин Придвораца Србо Шкеро рекао је да је за тачно мјесто страдања, иако живи свега стотинак метара од њега, сазнао тек 1991. године, када га је обиљежио упокојени владика Атанасије.
„Страшна је истина да се о овоме деценијама ћутало, а ово мјесто је било затрпано и запуштено. Посљедњих двадесетак година водимо рачуна да све буде уредно и редовно обиљежавамо страдање“, рекао је Шкеро.
Он је навео да пећина има двије просторије и да су мјештани улазили у њену унутрашњост, гдје су могли да виде мјесто на којем је злочин почињен.
„Заробљенике су из града довозили аутобусом, а потом их уводили по двојицу. Када су људи схватили да их не воде на суђење, него на погубљење, тројица су успјела да побјегну. Захваљујући њима, злочин је заустављен и нису убијени сви који су те ноћи били затворени“, испричао је Шкеро.
Помен је јутрос служен и код споменика на гробљу у Подгљивљу, гдје су 2022. године положени посмртни остаци седам придворачких мученика.
Код споменика придворачким жртвама на градском гробљу у Подгливљу цвијеће је положила делегација Градске управе на челу са градоначелником Мирком Ћурићем и потомци страдалих.
