У Требињу је данас одржана конференција под називом „Kлиматске промјене-ризици и заједничко дјеловање у региону“, која има за циљ указати на неопходности провођења мјера и активности које ће ублажити климатске промјене.
Ово је шеста конференција о климатским промјенама, на којој су учествовали еминентни стручњаци из ове области из региона, представници ресорног министарства, локалне самоуправе, предузећа и цивилног друштва.
Стеван Бекан, директор ЈУ“Екологија и безбједност“ је навео да су данас одржане двије панел дискусије о еколошкој безбједности и ризицима у животној средини те климатским промјенама и изазовима у пољопривреди.
Горан Трбић, професор ПМФ-а Универзитета у Бањалуци је рекао да су на панелу о новим утицајима климатских промјена на пољопривреду, посебну пажњу обратили на подручје регије Требиње.
„Првенствено смо говорили о проблемима суша, топлотних таласа, касних прољетних мразева али смо говорили и о увођењу нових сорти и врста у области пољопривреде. Дошло је вријеме да се уради комплетна трансформација пољопривреде са новим сортама и новим начином обраде земљишта. Kлиматске промјене се одражавају наравно значајно и на здравље грађана, поготово преко високих температура и тропских ноћи. Посљедних година, свједоци смо великог броја поплава и суша, у истој години, што су посљедице климатских промјена“, рекао је он.
Сматра да се овај проблем треба рјешавају на нивоу глобалних свјетских економија.
Академик Ново Пржуљ је истакао да су и Академија наука и умјетности РС и академска заједница покренули велики број активности на ублажавању ефеката климатских промјена.
„Смањење климатских промјена је веома тежак и дугорочан процес, питање је какви ће бити резултати. Оно што ми можемо јесте да уведемо новине у области пољопривреде. Пољопривреда је једна од најважнијих грана за РС, она је предуслов останка и опстанка младих људи на нашем подручју. Према томе, академска заједница се бави изналажењем нових генотипова, гајених сорти, првенствено у овом овђе случају, винове лозе, маслина, које су прилагођене оваквим условима. Морамо пратити климатске промјене и стварати нове сорте али и стицати нова знања“, закључио је он.
Денис Стевановић, директор Фонда за заштиту животне средине и енергетску ефикасност РС је истакао да они током читаве године финансирању пројекте који су везани за ове области те тиме доприносе стварању предуслова за одрживи развој.
Љиљана Станишљевић, из Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС је навела да су овакве конференције значајне јер се ту чују све неопходне информације везане за нове трендове у области заштите животне средине те све оно што нас у будућности очекује. Она је додала да се ускоро очекује доношење Закона о климатским промјенама и Закона о заштити земљишта.
„Неопходно је уредити ове области и дати један осврт на промјене климе и ефекте који се одражавају на пољопривреду али и на све сфере у нашем друштву. Овим законима би на један цјеловит начин требало дати допринос да се испуне међународне обавезе које се односе на климу. Биће донесени и одређени механизми који се односе на испуњавање обавеза према међународним конвенцијама садржаним у тим законима“, рекла је она.
Градоначелник Требиња Мирко Ћурић је навео да сви осјећају посљедице климатских промјена те да на подручју наше регије највеће проблеме стварају пожари.
„Ми настојимо да дјелујемо прије свега превентивно. И ове године заједно са „Електропривредом РС“ реализујемо један значајан пројекат за рано откривање пожара. То је пројекат који ће нам значајно помоћи, надамо се већ у наредној пожарној сезони, имаћемо шансу и прилику да уочимо пожар у самом почетку и да правовремено реагујемо“, рекао је Ћурић.
Kонференцију „Kлиматске промјене – ризици и заједничко дјеловање у региону“, организовало је ресорно министарство у сарадњи са ЈУ Екологија и безбједност“, Градом Требињем, „Електропривредом РС“, Фондом за заштиту животне средине РС и „Хидроелектранама на Требишњици“.