Српска православна црквена општина Требиње, поводом 110 година од страдања Срба у Требињу 1914-1916. године, организује обновљену Видовданску литију.
Видовданска литија се одржавала до Другог свјетског рата као спомен на пострадале и објешене Србе од 1914-1916. године од стране аустро-угарске управе.
Старјешина Саборног храма Светог преображења Господњег, протојереј-ставрофор Борис Бандука је данас испред Спомен-костурнице страдалим и објешеним Србима у Подгљивљу, најавио да се након 110 година од страдања требињских Срба обнавља Видовданска литија, тај косовско-видовдански завјет те да на тај начин чинимо спомен на ово страдање.
“Сама литија јесте молитвени ход ка Христу и ка оној жртви коју је Христос за нас учинио, гдје нас је спасио од гријеха и смрти, а самим тим и молитвени спомен за све пострадале који су ишли тим Христовим путем. Ево, након 110 година од њиховог страдања, желимо да изађемо из те наше затворености, да од нашег Саборног храма Светог Преображења Господњег кренемо молитвеним ходом, путем којим су ишли ти страдалници. Да кренемо путем којим је ишао и прота Видак Парежанинин, који је заједно са својим народом овдје у Требињу објешен и сам пострадао али и за путем којим је ишао прота Стеван Правица, који је све те људе који су били објешени, претходно исповједио, причестио и он је пострадао на један други начин. Оно што је важно јесте да ова литија буде нама као једно подсјећање на њихову жртву али исто тако да буде наше свједочанство вјере, вјере у живога Бога, вјере коју су имали ти страдалници, у том свом страдању, гдје су недужни страдали само зато што су православни Срби”, навео је Бандука.
Он је истакао да ће овај молитвени догађај почети у Саборном храму Светог Преображења Господњег, на Видовдан, 28. јуна, у 18 часова, гдје ће бити служена вечерња служба.
“Потом у 18 и 30 ћемо кренути у литији кроз град до Спомен-костурнице у гробљу у Подгљивљу, гдје ће бити парастос и помен за све невино пострадале наше Србе. Служићемо помен да се сјећамо кроз молитву њих и да се молимо њима као страдалницима да се више никада то не понови али да се молитвама Господу помолимо за покој њихових душа, а да се они, такође, моле за нас да нам Господ да крепости и снаге да одолимо свим искушењима у овоме свијету”, рекао је Бандука.
Дејан Шкриван, историчар каже да се у Спомен-костурници налазе кости 79 људи, најугледнијих Требињаца тог времена, који су страдали само зато што су били Срби и елита народа.
“Аустро-угарске окупаторске власти су сматрале да ако униште елиту да ће обезглавити цијели народ. Овдје говоримо о свештеницима, учитељима, трговцима и другим угледним људима. Видовданске литије су спонтано покренуте након рата. По подацима видимо да је у литијама учествовало око 7.000 људи, иако је у градском језгру било око 3000 становника. Дакле, у њима није учествовало само становништво града него свих околних мјеста. Посебно су били бројни Зупчани и Ластвани као најстрадалнија мјеста у требињском крају у том времену. Литије су 1941. прекинуте, дошла је нова окупација, власти НДХ су гасиле све што је српско, писмо језик, обичаје и тих Видовданских литија, не да није било него су настали нови покољи. Комунистричке власти 1945. године нису биле склоне да се то обнови и ми данас исправљамо неправду, не само према жрвтама које су сахрањене у Спомен- костурници него према свим нашим прецима који су у тим литијама учествовали”, навео је он.
Градоначелник Требиња Мирко Ћурић је рекао да је веома важно да знамо шта се дешавало нашем народу кроз историју. Он је позвао све људе из Требиња и окружења да се придруже Видовданској литији.
“Позивам све Требињке и Требињце и људе из окружења, поготово оне чији су преци и сродници страдали у том периоду, да нам се придруже. Не желимо да се инатимо, светимо али никада не смијемо и нећемо да заборавимо шта се дешавало у том периоду. Такође, да обновимо све споменике, да их одржавамо. Мислим да чак тај материјални дио није толико важан колико је важно да будемо бројни на овај дан и да наставимо са Видовданским литијама”, рекао је Ћурић.
Из Српске православне црквене општине Требиње истичу да ће се у литији носити само црквени барјаци и иконе па сви они који буду жељели могу из својих домова понијети икону, како би се достојанствено обиљежио крсто-васкрсни пут свих невино пострадалих од Косова до данашњих дана.