У Требињу је почео 11. међународни симпозијум пољопривредних наука „АгроРес 2022“ и 27. савјетовање инжењера пољопривреде Републике Српске, који су окупили око 200 учесника из Републике Српске-БиХ, региона и свијета, који су пријавили око 170 научних радова.
Градоначелник Требиња Мирко Ћурић рекао је да у Стратегији развоја нашег града до 2027. године, пољопривреда, уз енергетику и туризам, заузима стратешку грану развоја, које су толико повезане да Требиње чине оптималним локалитетом који у догледној будућности тежи да постане најпожељнији мали град на Балкану.
Он је истакао да свијет данас тражи органску храну, чист ваздух и воду, природу која је очувана, а да туристи уз то желе да посјете мјеста чије улице и тргови имају душу и свједоче о прошлим временима, гостољубиве домаћине и врхунску услугу, што све то нуди Требиње.
“Ако погледате пољопривредну производњу, иако је она у Требињу скромна, постоје оптимални услови за њено додатно развијање и унапређење. Преко 80 одсто обрадивих површина има техничку воду. У 2017. основан је Аграрни фонд који помаже на стотине пољопривредника. У оквиру њега дјелује и Херцеговачка кућа у којој можете да купите производе требињских домаћина. Као наредни корак, од у Требињу ће од септембра почети са радом одјељење Пољопривредног факултета Универзитета у Источном Сарајеву, са смјером агромедитеранске културе. Његовим отварањем заокружићемо једну цјелину важну за будући развој пољопривреде”, навео је Ћурић.
Ћурић је свим учесницима симпозијума пожелио успјешан рад и поручио им да се током наредних дана осјећају као код своје куће.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Борис Пашалић је истакао да је од значаја овакав вид окупљања и разговора са представницима академских заједница, који се труде да сва искуства и знања која имају примјене у пракси.
„Данас је и кључно питање да ли ћемо моћи да обезбиједимо довољно хране, да размотримо каква је ситуација у региону, овдје у Херцеговини. У фокусу симпозијума су свјетска криза и цијене хране, које су посљедица руско-украјинксог сукоба. Републици Српској не пријети несташица хране, а не треба очекивати пад цијена, али ни значајнија поскупљења”, навео је Пашалић.
Он је казао да Српска нема проблем са властитом производњом пшенице, а да исту увози из Србије, Хрватске и Мађарске.
Предсједник Организационог одбора симпозијума Бранимир Њежић, је навео да симпозијум има два фокуса: фокус младих студената који су презентовали радове и фокус на водеће стручњаке са других континената да би пренијели знања и искуства.
„Предност Српске је доста очувана природна средина. Имамо капацитете да радимо на органској производњи“, казао је Њежић.
Скуп, који се одржава у “Граду сунца”, трајаће три дана.
Организатор симпозијума је Пољопривредни факултет Универзитета у Бањалуци.