Градоначелник Требиња Мирко Ћурић са сарадницима угостио је данас на Црквини стручну екскурзију студената историје и професора Филозофског факултета у Нишу, који у Републици Српској обилазе историјска мјеста страдања српског народа на овом подручју.
Заједнички пројекат филозофских факултета из Источног Сарајева и Ниша усмјерен је на то да студенти два факултета посјете и боље упознају историјска мјеста страдања нашег народа о којима мало знају: млади са југа Србије она на подручју БиХ, а њихове колеге из Српске – стратишта у јужној Србији.
Градоначелник Требиња Мирко Ћурић каже да је Градска управа препознала важност иницијативе два факултета, због чега подршка пројекту није изостала – па студенти и професори из Ниша у Требињу бораве о трошку Града.
„Генерације које долазе требају да знају шта се дешавало некада раније, да се укључе и дају свој допринос памћењу. Обично се каже – ако се нешто не документује, као да се није ни десило“, казао је Ћурић.
Он је госте упознао са Требињем данас, љепотама града и развојним перспективама, али и страдалничком историјом нашег краја, посебно за вријеме Другог свјетског рата, коју као народ, без обзира на то на којем етничком подручју српског народа живјели – не смијемо заборавити.
Подсјетио је да на нивоу савеза општина наше регије покренута иницијатива за изградњу заједничког спомен обиљежја свим Херецеговцима пострадалим у јамама за вријеме НДХ.
„У наредном периоду потребно је одредити локацију гдје би то спомен обиљежје било. Оно би за будуће генерације чувало од заборава а оваквим и сличним екскурзијама на једном мјесту свједочило о томе – колико је јама било и колико је људи у њима пострадало, само зато што су Срби“, истакао је Ћурић.
Декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић, један од иницијатора програма и домаћин студентске посјете у Републици Српској, каже да је на мапи историјских мјеста страдања нашег народа – Херцеговина незаобилазан топоним.
Млади са југа Србије, истиче он, имају веома оскудна знања о страдању Срба на подручју БиХ, као што ни наши студенти не знају много о страдањима наших сународника у јужним српским крајевима, посебно за вријеме бугарске окупације.
У таквим околностима, није потребно трошити ријечи колико су овакви заједнички пројекти драгоцјени.
„То је преуслов наше духовне и културне интеграције. Јер да бисмо говорили о култури памћења, створили је и његовали – морамо прије свега знати шта треба да памтимо и морамо се међусобно познавати. Наредне године настављамо овај пројекат, све са жељом да формирамо код младих људи културу памћења, утврдимо национално јединство, да српски народ, гдје год се налазио на својим етничким просторима, има ту свијест – да је један те исти народ, без обзира да ли живи у Врању, Зајечару или Требињу и Пребиловцима“, истакао је Мастиловић.
Требиње, као град богат историјом, јесте важна одредишна тачка за све будуће активности у том правцу.
Како је најавио Мастиловић, у плану за наредну годину је и организација научног скупа или својеврсне љетне школе историје управо у Требињу, одакле би учесници посјећивали важне историјске локалитете у регији