У Музеју Херцеговине данас су, поводом „Дана Републике Србије у Републици Српској“, промовисана издања Завода за проучавање културног развитка из Београда: монографија „Укуси Источне Херцеговине”, нови двоброј часописа „Култура” те резултати истраживања „Позоришта и позоришне заједнице у Републици Српској“.
Дејан Загорац, истраживач Завода и уредник монографије „Укуси Источне Херцеговине”, каже да су, након разних крајева Србије, дошли на идеју да истраже и овај предио гдје живе Срби, са занимљивом културном, нематеријалном баштином, а поготово гастрономском.
„Херцеговина је другачија од осталих земаља у којима живе Срби, донекле је и слична, а у сваком случају интересантна и можда недовољно позната публици у Србији. Акценат је на чувеним херцеговачким брендoвима као што су сир из мијеха, сир торотан, сир шкрпавац, пршут, аутентичне сорте вина као што су жилавка и вранац, љековито биље и сви други заборављени производи. Истраживање је трајало четири–пет година и надам се да сам најважније и најзанимљивије ауторе и феномене прикупио и представио у овој публикацији. Имамо и рецепте с почетка вијека, тако да је књига свеобухватан приказ нематеријалне културне баштине, историјских и природних околности, а пошто је монографија двојезична, доступна је читаоцима широм свијета”, каже Загорац.
Слађана Илић, уредник часописа „Култура“, истакла је да су у овом двоброју часописа еминентни стручњаци и интелектуалци из различитих области културе и науке допринијели указивању на значај културне сарадње Србије и Републике Српске.
„Професор Срета Танасић је, између осталог, предложио да школски програми у свим земљама гдје живе Срби буду јединствени. Изузетан приједлог јесте оснивање национално-просвјетног савјета са колегама из РС, Србије, Хрватске, Македоније и Црне Горе, који би указивао на све значајне теме или проблеме којима би требало да се баве одговорни интелектуалци. Имамо и текст проф. др Слободана Антонића који говори о инверзном национализму, а који указује на поразну чињеницу да постоји дио интелигенције који је одвојен од свога народа и који закрaивљује реалну слику стања и положаја Срба у свим поменутим земљама“, навела је Илић.
Владан Церовић, директор Завода за проучавање културног развитка, навео је да је манифестација плод дугогодишње сарадње и потписаног протокола о сарадњи Републике Србије и Републике Српске.
„Поред издања чија је тема културна сарадња између Србије и Српске, данас представљамо и наше једногодишње истраживање о позоришту и позоришним заједницама у Републици Српској. Ово истраживање не обухвата само професионална позоришта, него и позоришни живот и позоришне заједнице, што значи и аматере, аматерске фестивале, односно све што се у вези позоришта обављало и што се обавља у институцијама. Обишли смо доста градова и захваљујем свим људима који су допринијели да ово истраживање може заиста да буде овако озбиљно и да има резултат“, поручио је Церовић.
Здравко Бутулија, предсједник Скупштине града Требиња, навео је да је данашња промоција важан културни догађај за Требиње и источну Херцеговину, прије свега у смислу његовања традиције, али и за даљи развој културних веза Српске и Србије.
„Град Требиње, преко својих установа, Туристичке организације, Аграрног фонда и других, ради на заштити културно-гастрономског насљеђа, а монографија ‘Укуси Источне Херцеговине’ је додатни документ, односно рад, који на једном мјесту показује све што Источна Херцеговина нуди у смислу гастрономије, а што људи који дођу овдје имају прилику да пробају. Што се тиче ‘Дана Србије у Републици Српској’, сваке године се проводе различите активности, културни и други догађаји и увијек та сарадња донесе нешто ново, неко ново добро за обје стране. Свакако, сви ми Србију доживљавамо као своју матицу и изузетно је важно неговати те добре односе и вјерујем да ће они из године у годину бити све бољи“, истакао је Бутулија.
Промоција издања Завода за проучавање културног развитка из Београда реализује се у складу са Протоколом о сарадњи Републике Србије и Републике Српске и у оквиру развоја партнерства Завода за проучавање културног развитка и Града Требиња.
