Градоначелник и замјеник градоначелника Требиња Мирко Ћурић и Дражен Бошковић, те Бојан Вучуревић, начелник Одјељења за туризам, заштиту животне средине и предузетништво обишли су данас пољопривредно газдинство Манојла Ћука у селу Величани и стару млиницу у селу Туље, гдје су се упознали са начином узгоја кукуруза клечка-поповопољца, аутохтоне врсте из Поповог поља.
Манојло Ћук, предсједник новооснованог Удружења произвођача кукуруза клечка-поповопољца рекао је да удружење броји осам чланова, те да се тренутно припрема земљиште за сјетву кукуруруза за наредну сезону.
„Срећа је што имамо сачувано сјеме аутохтоног кукуруза из Поповог поља. Желимо да производ понудимо Херцеговачкој кући, која би у наредном периоду откупила значајне количине кукуруза или кукурузног брашна, а који би били пласирани у објетима Херцеговачке куће“, рекао је Ћук.
Он напомиње да је покренута идеја да се један дио постојећих млиница уз ријеку Требињшицу адаптира, како би брашно од кукуруза клечка-поповопољца које би се добило из ових воденица било враћено на мјесто које му припада, а у контексту града Требиња као туристичке дестинације.
Ћук је појаснио и због чега се ова врста кукуруза у Поповом пољу често назива и „стоданац“.
„Попово поље је раније било поплављено и до осам мјесеци годишње, па је, као истиче, ова врста кукуруза настала из невоље, са временом вегетације од 90 до 100 дана, зато је веома битно да се спаси ова аутохтона сорта“, истакао је он.
Градоначелник Требиња Мирко Ћурић рекао је да Град Требиње подржава све вриједне домаћине који желе да раде и стварају нови производ.
„Ми, када је у питању производња овог кукуруза желимо да имамо званичан документ, да заштитимо овај производ и да га понудимо купцима. Ми ћемо преко Аграрног фонда, каква је и до сада била пракса, бесплатно култивисати земљиште за нове засаде и да изнађемо рјешења да се обнове поједине млинице.Такође, наш циљ је да да брашно од кукуруза клечка понудимо локалним ресторанима, како би се аутотони производи нашли у понуди угоститељских објеката“, рекао је градоначелник Ћурић.
Директор Аграрног фонда Веселин Дутина истакао је да се Фонд укључио у дијелу посла гдје ће бити потребно обрадити површине, а гдје ће бити засијана ова култура, те на пословима откупа и пласмана у објектима „Херцеговачке куће“.
„Ми до сада нисмо имали овај призвод у понуди и вјерујем да ће брашно од овог кукуруза, када се добије заштита географског поријекла, наћи своје мјесто на тржишту“, рекао је Дутина.