Поводом 105 година од ослобођења Требиња  у Првом свјетском рату, у Kултурном центру јеодржана свечана сједница Скупштине града, на којој су додијељена јавна признања Града Требиња.

Градоначелник Требиња Мирко Ћурић је рекао да 13. новембар један од најзначајнијих дана у историји Требиња, када је наш град продисао слободно, а народ напокон дочекао да послије вијекова окупације осјети топлину огњишта, наглашавајући да Срби и данас треба да буду уједињени као што су то били њихови преци у Првом свјетском рату.

„Тог 13. новембра 1918. године трећи батаљон 14. пука Тимочке дивизије побједоносно је ушао у Требиње и свим Требињкама и Требињцима донио дуго чекану слободу, послије година страдања, патње, крви и суза. Први свјетски рат завио је у црно бројне требињске породице, оставивши многе куће без насљедника. Жртва коју је платио требињски народ за коначни олтар слободе била је превисока. Иако се тачан број погинулих и убијених ни даље не зна, када чујемо колика је претпоставка да је страдало Срба у Првом свјетском рату, да свакоме одамо по један минут почасти – требало би нам више од двије године, односно 866 дана. То је та велика цијена жртве наших предака, коју не могу да сакрију они који прекрајају историјске факте и покушавају да пишу нове свјетске чињенице“, навео је Ћурић.

Ћурић је додао да покољења треба да знају ко су им било дједови, који су се часно и јуначки борили против окупатора који је замислио да довијека остане у херцеговачком камењару, и да одавде планира своје нове имеперијалистичке походе.

„Али, превидјели су на кога су ударили. Бројчано смо мали народ, али оно што нас има –  било је јаче од сваког њихог вјешала, топа и метка. Страх који су сијали није им помогао, већ се наш народ само додатно ујединио, охрабрио и дoбио подстак да се са окупатором обрачуна једном за све вијекове“, истакао је Ћурић.

Ћурић је казао да је окупатор своју плејаду нељудскости, срама и злочина  у Требињу почео 10. августа 1914. године, а до краја ове године објешено је 77 требињских домаћина и двије жене.

„До 1916. године, аустроугарски злочинци раселили су 40 требињских села са 941 породицом, са више хиљада чланова. Многи од њих су завршили у злогласним логорима у Добоју, Ђеру и Араду и њихови земни остатаци никада нису пронађени. Била је страшна голгота кроз коју је прошао наш народ током Првог свјетског рата, а ни данас се не зна тачан број жртава које је иза себе оставила крвава монархија“, напоменуо је Ћурић.

Према његовим ријечима, 20. вијек је најтужнији вијек у српској историји, јер је страдање настављено и у Другом свјетском рату, а затим и крајем деведесетих година и почетком новог миленијума.

„И данас наш народ страда, првенствено на Косову и Метохији, гдје нови егзекутори извршавају срамне злочине, уништавају православне светиње, затиру гробове наших предака и покушавају да раселе и оно мало српског живља које су претходно окружили бодљикавом жицом, како би их тобоже заштитили. И све то се дешава у модерној Европи, у 21. вијеку. Историја је учитељица живота, зато не смијемо да заборавимо страдање нашег народа кроз вијекове и треба да преносимо историјске чињенице нашим покољењима, не да би они некога мрзили, већ да би знали шта су њихови преци преживјели да би они уопште имали шансу да живе у слободи“, поручио је Ћурић.

Према његовим ријечима, идеал јединства, уз узвишени идеал слободе, треба да постане максима српском народу, без обзира на политичке подјеле

„Ми у Требињу добро знамо шта нам је чини. Првенствено, наставити са свим развојним пројектима, његовати добросусједске односе и поштовати сваког човјека без обзира на вјеру и нацију. То се очекује од свих нас – да подржимо Требиње будућности, које се не стиди своје прошлости, а које искоришћава све шансе које му се пружају у садашњости“, закључио је Ћурић.

УРУЧЕНА ЈАВНА ПРИЗНАЊА

„Повеља Града Требиња“ уручена је премијеру Републике Српске Радовану Вишковићу, а исто признање, на посебној свечаности, биће додијељено српском члану Предсједништва БиХ Жељки Цвијановић, која данашњој сједници није могла да присуствује из оправданих разлога.

Вишковић је, након што му је повељу уручио градоначелник Мирко Ћурић, рекао да је веома почаствован што су одборници Скупштине града Требиња одлучили да му буде додијељена Повеља за допринос развоју Требиња и нагласио да ово признање обавезује.

„У обавези смо да ово признање оправдамо у наредном периоду. То значи да и ја и онај ко послије мене буде на позицији предсједника Владе имаће на неки начин моралну обавезу према овом дијелу Републике Српске, Херцеговини и Требињу, као и цијелој Републици Српској“, рекао је Вишковић новинарима у Требињу.

Он је нагласио да сваком човјеку, без обзира на којој се позицији налазио, импонује и значи свако признање, те да је свјестан да увијек може више и боље, да су очекивања већа од могућности, али да увијек треба тежити ка вишем и бољем.

„Разумијем и потребе наших грађана, локалних заједница и велика је част да је град Требиње препознао рад институција Републике Српске и овом повељом исказао велику захвалност Влади Српске за оно што смо чинили. Ово признање сам као предсједник добио у име цијеле Владе“, рекао је Вишковић.

„Повељу Града Требиња“ данас је примио и културни посленик Слободан Вујовић, а у име привредника и хуманисте Слободана Станковића, којем је ово признање додијељено постхумно, награду је преузео Никола Радовановић, извршни директор за маркетинг предузећа Интеграл инжењеринг д.о.о.

Kултурни посленик Слободан Вујовић је, примивши „Повељу Града Требиња“, истакао да је данас, више него икад, потребно опште јединство српског народа.

„С обзиром на мрачне облаке који нас окружују, морамо остати јединствени, јер ништа није дефинитивно као жртве које су пале у нашем рату. Зато, у име тих жртава, потребно нама је данас, више него икад, опште јединство српског народа. Мало нас је, али довољно кад се добро гледамо, мислимо једни на друге и желимо добро себи и свакоме ко нама зло не мисли“, навео је он.

Истичући да је за то вриједило радити и живјети, Вујовић је рекао да му је „Повеља Града Требиња“ најдраже признање у животу, награда „родног му бескраја Херцеговине и милог Требиња, како би то рекао Јован Дучић“.

„У животу сам примио многобројна признања,код нас и у свијету, из области културног стваралаштва, новинарства, публицистике, али ми је ово признање свакако најдраже. Наћи ће се на највишој полици личног ми поноса, јер га добијам из географије мога рођења, војводства од Светога Саве, из Херцеговине, из љубави. 60 је година откако сам се отиснуо из родне Билеће, и не живим у Херцеговини, али, вјерујте, живим с њом свакога минута свога трајања. Тако сам, и у току рата, био предсједник Kоординационог одбора Срба из Херцеговине, који живе у Београду, а тај одбор је радио за помоћ војсци и народу. Велика ми је привилегија да имам двије љубави, отаџбину Херцеговину и домовину Србију, а у њој матицу Пећку патријаршију, која нам је тренутно у жици, али нема те жице која може оковати нашу мисао, па ће нам кад-тад доћи. Без матице ни пчела не може а не људи, имајмо то увијек на уму“, поручио је Вујовић.

Подсјетивши да је прије 22 године добио прилику да, саобразно са Дучићевом идејом о Требињу као граду културе, створи пројекат „Требињских свечаности“, истакао је да је његова основна мисао била да Требиње и Херцеговину повеже са матицом Србијом, како би Требиње постало центар културног живота и врхунских достигнућа из свих области умјетности.

„Од тада до данас било је на стотине и стотине значајних програма који привлаче туристе, чиме је Требиње постало културна Мека овог дијела свијета. Ово признање не припада само мени, имао сам огромну подршку града и свих грађана. Посебно истичем све његове градоначелнике, без чије љубави и разумијевања ништа не бих могао да урадим. Свима дубоко захваљујем на повјерењу које сте имали у мене. Радећи на овом пројекту, за ове 22 године, пуно сам дао, али не жалим, надам се да се то осјетило“, рекао је Вујовић.

Августина Цветкова Kарабашева, некадашњи амбасадор Републике Бугарске у Босни и Херцеговини, добитник је „Захвалнице Града Требиња“ за „подршку у реализацији више пројеката и промоцији угледа Града Требиња у земљи и иностранству“, а ЈУ „Дом ученика“ Требиње – „за трајнију, општепризнату дјелатност у области ученичког и студентског стандарда, као и хуманитарног рада, којим су знатно допринијели развоју и угледу Града Требиња“.

„Захвалницу Града Требиња“, која је додијељена ЈУ „Дом ученика“ Требиње, данас је преузео директор ове установе Миро Гредо, који је на признању захвалио градоначелнику Мирку Ћурићу, али и највишим представницима републичке власти на континуираној подршци.

„У 78 година дугој историји установе, ово је најзначајније признање за нас и хвала градоначелнику на приједлогу. Желим да захвалим и свим 130 запослених,  који су кроз ову установу прошли од 1945. године и градили респектабилну установу све ове деценије , као и свим 20 тренутно запосленим – сви су заслужни за ово признање, ја сам га само преузео. Kада сам дошао у установу, наишао сам на један допис из архиве из 1945. године у којем се изражавала потреба за душецима, ћебадима и тако даље, а данас смо хотел са двије звјездице, што говори колико су сви запослени допринијели развоју установе“, рекао је у обраћању Гредо.

Прије Свечане сједнице Скупштине града Требиња су, по традицији, делегације Градске управе и Скупштине града положиле цвијеће на требињска спомен-обиљежја жртвама и борцима свих ослободилачких ратова.

Одржан час историје

У организацији Града Требиња и Одјељења за борачку и социјалну заштиту,  данас је у биоскопској сали Kултурног центра Требиње одржан историјски час на тему „13. новембар, Дан ослобођења Требиња у Првом свјетском рату“.

О овом значајном датуму из историје нашег града говорили су градоначелник Требиња Мирко Ћурић и професор историје Неђо Ћебеџија.

Професор историје Неђо Ћебеџија је нагласио да је Требиње 13. новембра 1918. године ослободио Трећи батаљон 14. пјешадијског пука Тимочке дивизије, чиме је окончана аустроугарска окупација ових простора.

„И у овом тренутку, морамо се поклонити сјенима оних који нас толико обавезују, сјенима ратника, који су заставу слободе пронијели од Солуна до Београда, Требиња и широм југословенских простора, којима је господарила Аустро-Угарска царевина“, рекао је Ћебеџија.

Часу историје присуствовали су ученици требињских средњих школа као и завршних разреда свих основних школа из нашег града.