Служењем помена код јаме Јагодњача у Поповом пољу и Спомен костурници у селу Величани обиљежено је осамдесет година од прогрома српског народа у Поповом пољу. Помен је служио парох Саша Којовић који је  подсјетио да су на овим мјестима, на најсвирепији начин, бацањем у јаму, убијени српски житељи Поповог поља.

„Ово нам треба бити опомена да као народ морамо бити  свјесни, морамо бити тријезни, морамо бити сложни међусобно. Да се не свађамо него да једни друге гледамо као брат на брата. И оно што је најважније, вратити се цркви и литургији. Овдје као што је то обично бивало, први који је био бачен је свештеник“, бесједи отац Којовић који је навео да је мозаик Бијелог анђела који је урађен прије неколико година од изузетне важности и благости јер је то копија чувене најљепше фреске икада насликане.

Помену је присуствовао предсједник Скупштине Града Требиња Драгослав Бањак који је рекао да данашњи датум представља симбол српског страдања, али и поноса српског народа који је увијек био спреман да зарад очувања слободе и идентитета жртвује свој живот.

„Сасвим невини људи који у својој невиности нису могли да претпоставе да им неко жели зло, иако то зло ничим нису заслужили.  Управо данас на Видовдан се присјећамо жртава. На датум који је у српској историји обиљежен као страшан дан због огромних страдања која српски народ трпи још од Косовске битке,” рекао је Бањак.

Помену су присутвровали и потомци страдалих Срба и поштоваоци  жртава које су свирепо убијене 1941. године у Поповом пољу. Један од потомака Манојло Ћук, чији је стриц, дјед и прадјед на овај начин страдао, каже да су све то били невини људи:

„Три моја кољена су бачена у јаму. Мој прађед Мио, ђед Јово и стрико Манојло који је као најмлађа жртва од 15 година бачен у Јаму. Ја носим његово име. Потпуно невини људи. Усташе су имале само циљ да униште читаве породице и чак се причало да су знали већ коме које имање припада“, казао је Ћук.