Јавна расправа о Нацрту устава Републике Српске одржана је данас у Скупштини града Требиња.

Проф. др Витомир Поповић, предсједник Радне групе која помаже Одбору за уставна питања Народне скупштине Републике Српске у изради новог устава истакао је да је Устав Српске најстарији устав на простору дејтонске БиХ, да је донесен 28. фебруара 1992. године, те да је након тога претрпио бројне измјене, укључујући бројне амандмане које је наметнуо високи представник Волфганг Петрич, због чега је покренута процедура доношења новог устава.

„Будући да је ријеч о највишем правном и политичком акту и чињеници да су наметнути бројни амандмани, одлучено да се иде у процедуру доношења новог устава умјесто израде пречишћеног текста“, рекао је Поповић.

Он  је нагласио да је Народна скупштина Републике Српске, заједно са Одбором за уставна питања, одлучила да се крене у процедуру доношења новог устава Републике Српске који за циљ има да одржи уставни континуитет са Уставом из 1992. и ријеши друга политичка, правна, економска и сва она питања од значаја за будућност и опстанак Републике Српске.

„Садашњи Устав, прије свега, није утврдио мјесто главног града Српске, те да је Нацртом устава предвиђено да главни град буде Бања Лука, као административни центар Републике Српске, а да Источно Сарајево постане престоница са сједиштем у Палама, гдје су настале и створене Српска и њене прве институције“, истакао је Поповић.

Он је додао да је задатак Радне групе да прикупи сва мишљења, приједлоге, примједбе и сугестије о тексту устава и достави их на разматрање Одбору за уставна питања који ће га по процедури упутити у Народну скупштину.

„Данас смо у Требињу, јавна расправа јуче је одржана у Источном Сарајеву, након тога слиједе јавне расправе у Приједору, Градишци, Зворнику и Бијељини, па онда у Добоју и Бањалуци“, рекао је проф. Поповић и поновио да Српска има право да доноси нови устав, да штити и враћа своје надлежности у складу са актима који важе и на нивоу Републике Српске, али и БиХ.

Драган Дакић, члан Радне групе за израду Устава и професор међународног права истакао је да је сврха јавних расправа које се одржавају у регионалним центрима Републике Српске, да од грађана чују које су њихове специфичне потребе за сваку средину.

„Циљ доношења новог устава РС је да створимо највиши правни политички акт који одговара на потребе грађана РС. Улажемо напоре да нови устав, кад прође јавну и стручну расправу, добије све што је потребно како би био усклађен са највишим стандардима заштите људских права и осталих захтјева међународног права. Посебно охрабрује што је велико интересовање грађана за јавне расправе и да ћемо на крају понудити квалитетне приједлоге, а што је у складу са потребама грађана и потреба Републике Српске за 21. вијек“, навео је Дакић.

Подсјетимо, Народна скупштина Републике Српске, на 20. посебној сједници, донијела је Одлуку о утврђивању Нацрта устава Републике Српске.