У Требињу је данас свечано почео 25. стручни скуп библиотекара Републике Српске, под називом „Библиотеке и културно насљеђе“, коме присуствује око 200 библиотекара са наших простора и окружења- Србије, Црне Горе и Сјеверне Македоније.

Љиљана Кнежевић, предсједник Друштва библиотекара Републике Српске је истакла да су библиотеке баштинске установе које су чувари традиције и културе.

„Оне чувају писано памћење тако да то треба да буде шире препознато не само у локалним заједницама него и на државним нивоима. Тако да очекујемо и бољу подршку како у смисли финансирања тако и подстицања професионалног развоја“, рекла је Кнежевићева.

Она је навела да су конгреси мјеста размјене знања, позитивних искустава те успостављања сарадње подсјећајући да је Друштво библиотекара РС ове године успоставило сарадњу са Руским библиотекарским друштвом.

„Ове године ћемо имати једно видео обраћање њиховог предсједника и надам се да ћемо у наредном периоду ојачати значајне професионалне везе и са Руском Федерацијом од којих имамо дефинитивно шта да научимо јер су они удружење са дугогодишњим искуством“, истакла је она.

Додала је да овакви стручни скупови доприносе професионалном развоју сваког појединца.

„Без обзира на релативно ограничена средства којима библиотеке располажу, карактерише нас ентузијазам којим побјеђујемо све препреке и настојимо да се у својим срединама наметнемо као носиоци културе посебно што је, у мањим локалним заједницама, које немају неке значајније културне институције, библиотека, заиста, основна ћелија културе, темељ културног развоја те локалне заједнице“, навела је она.

Љиља Петровић Зечић, директор Народне библиотеке РС је рекла да су овакви стручни скупови прилика да се покаже колико је посао библиотекара заиста важан те да се укаже и на то да развојем технологија овај посао не замире.

„Наша струка се у потпуности трансформише и поред тога што смо ми библиотекари ми смо једним дијелом и информатичари зато се наша струка и назива библиотечко-информациона. Овај стручни скуп је прилика да се размијене знања, конкретно овдје ћемо говоритии о културном насљеђу, о старој и ријеткој књизи, о библиотекарима као чуварима идентитета али сваки скуп је и мјесто дружења, мјесто гдје се размијене информације, гдје се међусобно повежемо. Требиње је град кутуре, сунца, вина, а рећи ћу да је Требиње ових дана и град изузетних библиотекара“, навела је она.

Милица Котур, начелник Одјељења за заштиту насљеђа Министарства просвјете и кутуре РС је истакла да умрежавање библиотекара значи много не само за афирмацију библиотечке дјелатности него и за популаризацију саме струке.

„Треба да знамо колики труд и рад улажу библиотекари да би данас на савремен начин, доступан свима, доступан савременим медијима, приказали библиотеку, осим онога што јесте папирна форма и дигиталну форму. Библиотекарство иде у корак са савременом струком“, поновила је она.

Градоначелник Требиња Мирко Ћурић, који је свечано отворио скуп библиотекара, навео је да је Народна библиотека Требиње на понос свих те да град подржава и подржаваће њихов рад.

„Увијек смо ту да изађемо у сусрет, сходно средсвима којима располажемо, а исто тко и у виду подршке, када су у питању нека путовања, едукације, подржавамо нашу библиотеку. Такође, и све оно што буде захтјев у наредном периоду, како би се побољшао рад наше библиотеке, што ће подићи њихове услуге на још виши ниво, ту смо“, рекао је Ћурић.

Милосава Супић Вуковић, директор Народне библиотеке Требиње је истакла да је велика част бити домаћин величанственог скупа библиотекара.

„Ово је једна прилика да се боље упознају библиотекари и сигурна сам да ћемо отићи са новим знањима, сазнањима, ентузијазмом и бољом и већом мотивациојом за будући рад“, навела је она.

Током дводневног скупа, биће одржано 37 предавања и 17 презентација, а предавачи ће, поред осталог, говорити о руковању књигом као културним добром, о примјерима добре праксе, о једном егземплару „Српског рјечника“ Вука Караџића, доступности и промоцији Легата Јована Дучића, те легатима Неђа Шиповца, Андрије Лаиновића, као и о раду школских библиотека, малим чуварима културне баштине, чувању ћириличне баштине и посебним збиркама као културном насљеђу.