Градоначелник Требиња Мирко Ћурић присуствовао је обиљежавању 148. годишњице од битке на Вучјем Долу, поклонивши се сјенима јунака који су својим животима водили једну од највећих српских битака и у пресудном историјском тренутку закуцали одлучујући клин у окупаторску Османску царевину.
Ћурић је присуствовао и Светој архијерејској литургији у у храму посвећеном Светом Атиногену, коју су служиле владике будимљанско-никшићки Методије, захумско-херцеговачки и приморски Димитрије и буеносајрески и јужноцентралноамерички и администратор Митрополије загребачко-љубљанске Кирило.
Он је казао да је битка на Вучјем Долу само један од доказа да су Херцеговци и Црногорци најпоноснији дијелови српства, који су били заједно како у добру, тако и злу.
„Слава и хвала нашим прецима који нису жалили свој живот да би ми данас уживали у слободи. Нема те границе која може да подијели браћу и из тога разлога је веома важно да заједно његујемо културу сјећања и обиљежавамо важне историјске датуме за српски народ“, поручио јe Ћурић.
Обиљежавању битке на Вучјем Долу присуствовали су, између осталих, и замјеник градоначелника Требиња Дражен Бошковић, предсједник Општине Никшић Марко Ковачевић, начелници Билеће и Гацка Веселин Вујовић и Огњен Милинковић…
Битка на Вучјем Долу ушла је у гусле и опјевана је у народним пјесмама у којима се описује страшна битка када су 29. јула 1876. године најхрабрији Херцеговци, Брђани и Црногорци до ногу потукли моћну турску војску. Вучији До је мјесто гдје се сабљама и крвљу искивала слобода. Турску војску, са око 45.000 војника, распоређену у 24 батаљона са 12 топова предводио је Мухтар-паша, а српске снаге са око 14.000 бораца наступале су у 17 црногорских и 11 херцеговачких батаљона са четири топа.
У бици на Вучјем Долу погинуло је и рањено више од 4.000 Турака, убијен је Селим-паша, три миралаја (пуковника), 168 другим официра, заплијењено око 3.000 пушака и 21 застава.
Црногорско-херцеговачки губици били су 70 погинулих и 118 рањених. Велика побједа на Вучјем Долу одјекнула је Европом. Руски цар Александар II наградио је орденом књаза Николу као и команданте војводе Божа Петровића, Петра Вукотића, Илију Пламенца и Марка Миљанова.
Битка на Вучјем Долу наговијестила је коначан одлазак Османске царевине из црногорско-херцеговачких брда.
